Santos Brothers Band

Pre nekih godinu dana moja ćerka je rekla jednu rečenicu koja me je teško pogodila, iako znam da je istinita: "Mama, mi smo u manjini, je l' da?" Ono što je ona izgovorila, a što je meni odavno jasno, samo što to ni ne izgovaram (osim kada sam ljuta,) a kamo li da intimno želim to da priznam, odnosila se na naš muzički ukus, naročito na deo oko turbo-folka, narodnjaka  - kako se već to zove - za mene je sve to "Grand, Cece i Karleuše". I tada su mi sva ona mučna osećanja izbila na površinu: osećaj izolovanosti, smeškanje na svadbama i ostalim proslavama, kada bih radije ispila flašu prve priručne žestine ne bih li privremeno ogluvela i poštedela se mučenja, izbegavanje izlazaka na mesta na kojima se ne zna kakva je muzika (jer je velika verovatnoća da će biti i "onoga")...

Prosto sam se osetila kao jedan od poslednjih primeraka mamuta. MI SMO U MANJINI... Užas!!! Nekada se na žurkama nisu puštali narodnjaci, to se radilo na nekim drugim mestima, a sada je "normalno" da pola žurke puštaju narodnjake, a onaj kome se to ne sviđa nema drugog izbora, osim da mirno sedne i sačeka da atak na uši i dušu prođe. Jednom prilikom, kada smo u nekom društvu poveli razgovor o muzici, i kada sam rekla da ne podnosim narodnjake, neko me je zaprepašćeno zapitao: "Pa, kako možeš da se raduješ uz neku drugu muziku, osim uz narodnjake?!?!? Video bih te ja da se napiješ, samo bi to i slušala." MOLIM??? Pa to ne bih mogla da slušam ni na teškim drogama!

Ipak, pre nešto više od dve nedelje smo se veoma obradovali kada smo videli da na Sarajevskoj televiziji OBN imaju takmičenje rock grupa pod nazivom Rat bendova. Naravno da smo to sa zadovoljstvom počeli da pratimo. Svaka čast OBN-u i Sarajlijama, vi ste prava raja! Ali ono što me najviše obradovalo je bend iz Bačke Palanke, Santos Brothers Band, "grupa koja u proseku ima 14 godina". Zaista, članovi benda imaju 12, 14 i 16 godina i bila sam u potpunom šoku, prvo, zato što najmlađi od njih svira bubnjeve, a drugo, što su deca odlučila da sviraju Rock 'n' Roll. Ali ono što me najviše iznenadilo nisu samo njihove godine i muzički izbor, nego kako sviraju. Klinci razbijaju! Ovakav talenat, izražen ovako rano, nisam videla još od Jonny Lang-a (pošto nisam bogata kao Palma, pa nisam imala prilike da vidim  čak ni snimak mladog Mocarta na delu, xaxaxa) i duboko sam impresionirana njihovim nastupima. Naravno, oni su moji favoriti, i nadam se da će da pobede. Isto tako, nadam se (kao i Sead Lipovača), da će njihov grad, a i ova država, prepoznati kakav nesvakidašnji talenat poseduju ovi momci (kako sviraju, zaslužili su da ih ne zovem klincima), i da će naći načina da ih podrže konkretnim delima, a ne samo rečima.

Mislim da sam dosta pisala, snimak je ovde, pa prosudite sami (jedino što će vam na ovom snimku zasmetati su glupače koje su pokušale da im upropaste nastup, ali bend se sjajno snašao, i potpuno profesionalno ponašao).

ROCK 'N' ROLL IS NOT DEAD!

Dobrodošli dragi gosti...gori ste od nacista!

Verujem da svi znate priču o streljanju u Kragujevcu za vreme Drugog svetskog rata. Priča je grozna, i to je jedno od najsurovijih zlodela nacističke Nemačke posle koncentracionih logora. Takve stvari moraju ostati upamćene, a jedan od načina je svakako i obeležavanje godišnjice. Međutim, ono o čemu ovde želim da pričam je nešto sasvim drugo, mada je vezano za jučerašnju ceremoniju.

Povodom godišnjice masakra nad nedužnim civilima, na komemoraciju su pozvani i predstavnici diplomatskog kora, između ostalog bili su pozvani i predstavnici američke ambasade. Program je tekao uobičajeno, poezija i proza, kombinovana sa horskim pevanjem i istorijskim podacima. Koncept je jasno definisao vinovnike ovog nemilog događaja - nemačke naciste, tako da predstavnici nemačke ambasade ni u jednom trenutku nisu imali razloga, ni povoda da se osećaju neprijatno, čak je i ceremoniju otvorio jedan stariji Nemac, koji govori srpski. Ali, kada je program bio na vrhuncu, posle svih navedenih grozota koje su se desile tog dana (streljani su i žene i deca, najmlađi je imao samo 11 godina, nastavnik, otac petoro dece, ostao sa svojim učenicima, nemački vojnik kome savet nije dozvolila da izvrši zapovest i zajedno sa njima otišao u smrt...), ali bez trunke negativnog osećanja prema današnjoj Nemačkoj, oni odjednom spominju surovo bombardovanje Kragujevca u julu (ne znam koje godine, verovatno iste, ili pred kraj rata) i kažu da su Kragujevac bombardovali Amerikanci (a ne saveznici) i da je to bio način "da se pokaže ko je novi svetski gospodar". I čik pogodite šta su Amerikanci uradili posle toga? Bilo je tu i još nekog blaćenja po Amerima (nisam zapamtila šta), ali su oni već bili otišli.

I sad ja vas da pitam: da li je to normalno? Na stranu što se ja slažem sa tim mišljenjem, ali ovde je reč o vređanju gosta. Da li je to tradicionalno srpsko gostoprimstvo? Pozoveš nekoga u goste, a onda mu u lice saspeš da je gori od nacista! Strašno! Ne razumem zašto su ih zvali, ako već ne mogu da se suzdrže od iznošenja svog negativnog mišljenja o njima ("vegetarijanci ljudožderi" mi je jedna od najoriginalnijih uvreda koju su izneli, ali ona nije bila upućena nikome konkretno, već vladarima novog svetskog poretka, ma ko to bio). 


Ko zna? Možda je to novi trend u Šumadiji: DOBRODOŠLI DRAGI GOSTI - GORI STE OD NACISTA!

Da li se meni to čini, ili se mi to čepimo Rusima?

Nama Beograđanima se sutra sprema nova blokada grada i saobraćajni kolaps za nervni slom, ko zna koji po redu ove godine. Naravno, pretpostavljam da nema nikoga iz regiona ko ne zna šta će se sutra ovde desiti, jer je to glavna tema na TV-u već danima, ali za slučaj da je neko možda ipak propustio da dođe do te informacije: u posetu dolazi ruski predsednik, Medvedev. Samo želim da istaknem jedan deo iz linkovanog teksta u Blicu:

"Jasno je da će tokom celog dana ulice kojima prolaze delegacije biti blokirane za saobraćaj, kao i kada je dolazio potpredsednik SAD Džozef Bajden, ali za pešake i ljude koji stanuju u blizini mesta gde će se program odvijati biće mnogo opuštenije. Niko neće morati da spušta roletne i zatvara prozore, moći će slobodno sa terase da prate događaj, pešaci neće biti sklanjani s ulica…" E, BLAGO NAMA!!!

Photo by: Curious Expe4dition @flickr

Na brzaka se peru neki spomenici koji su važni Rusima, pa čak se i organizuju fešte koje će nama svima ogrejati srce (i zamazati oči, da ne razmišljamo previše - razmišljanje je opasna rabota), a za koje se ne zna ko ih plaća... Dobro, kad je već organizovana, onako "slučajno", baš kada dolazi ruski predsednik (napraviše od 65. godišnjice pompu, kao da je stogodišnjica...), ne znači da ne treba i da uživamo u njoj - kad je već tu... Koncert "Stotinu srpskih truba - Beogradu na dar" biće održan večeras, na Trgu Republike, od 19:45 h, a ko ne može da prisustvuje događaju (kao npr. ja - ubi me prehlada!), moći će da ga prati uživo na b92. Zanimljivo je da će se na repertoaru trubača "slučajno" naći i ruske pesme kao što su "Kaljinka", "Rjabinuška", "Podmoskovske večeri" i "Kazačok", koje trubači inače ne sviraju... I posle neko da kaže da se ne čepimo... Dobro, valjda ćemo bar imati dovoljno gasa za ovu zimu...

STOP NASILJU!

STOP NASILJU!

Dosta je bilo! Drago mi je što je bilo toliko puno ljudi. Svi su mirno šetali gradom i svi su bili potreseni. To je moj Beograd.

U par navrata mi je zasmetalo što su razni podmlaci koristili ovo za sopstvenu promociju i što su na svakoj raskrsnici stajali da se slikaju. I nisam bila jedina, mnogi su zbog toga negodovali. Ej, bre, nismo mi tu došli zbog vas!!!

Šetnja je započela ispred Platoa, preko Trga Republike, zatim kroz Obilićev venac, gde je došlo do eskalacije septembarskog nasilja, a odatle pored Saborne crkve (koja je jednom zazvonila), do ambasade Francuske, da bi se protestna šetnja završila kod spomenika zahvalnosti Francuskoj. Oni koji su sedeli u letnjim baštama, a pored kojih smo prolazili, različito su reagovali: bilo je onih koji su ustali da pozdrave povorku, ali je većina ostala da sedi i polu-nezainteresovano posmatra. Pored takvih blejača po kafićima nije ni čudo da su u sred bela dana mladića na smrt pretukli i da niko nije reagovao. Ljudi PROBUDITE SE!!!

Kod spomenika je postavljena slika Brisa Tatona, tačno ispod natpisa "Volimo Francusku kao što je ona nas volela". Da se naježiš! Svi su mirno čekali u redu da zapale sveću, ili ostave cvet.