Tužni dani

Kiša pada već danima...zapravo, još od zvaničnog početka leta. Svi smo zbog toga bar pomalo depresivni, ali sada su došli zaista tužni dani. Meni naročito, jer volim sunce, a već dva dana za redom jutra mi počinju uz vesti "Juče je u ... godini preminuo/la..." za čime sledi ime javnih ličnosti koje su za mene lično imale veliki značaj, na ovaj, ili onaj način.

Juče mi je dan započeo vešću o smrti naše velike slikarke, Olje Ivanjicki. Da, stvarno sam se rastužila. Bila je drugačija, svežija, originalnija. A onda, za tom tužnom vešću, sledi jedna zastrašujuća - meksički (svinjski, ili H1N1 -ili već koji brojevi) grip je stigao i kod nas.

Photo: Press Online

Jutros sam se ponovo potresla. I posle jučerašnje poplave u Beogradu koja je čak bila pomalo i komična (naročito devojke koje umiru od smeha dok ih spasavaju vatrogasci!), nešto je jutros moglo da deluje na mene kao hladan tuš - preminuo je Michael Jackson. O njemu se već sve zna, pa ne bih sada i ja da se uplićem u neko pisanje umrlice. Samo ću da se podsetim davne 1983. godine, kada je kod nas izašao album Thriller - redovi, odnosno gužva (kod nas redovi ne postoje u pravom smislu reči), ispred jedine prodavnice u Beogradu koja ga je prodavala bili su ogromni, tako da troje trinaestogodišnjaka nikako nisu uspevali da se probiju i kupe po jedan primerak za sebe. Dolazili smo danima, jer nisu uspevali da naštampaju dovoljne količine ploča, kolika je bila potražnja, i svaki put bi ceo kontigent bio prodat u veoma kratkom roku. Nikada se nije znalo kada će stići nova pošiljka i ja sam još jedina od nas troje ostala uporna i išla svaki dan do prodavnice. Na kraju se prodavac sažalio na mene, i sačuvao mi jedan primerak "ispod tezge". Mojoj sreći nije bilo kraja! Kako sam samo sa velikim ponosom išla nazad kući, dok su me ljudi presretali i pitali gde sam kupila ploču. :o) A da ne pričam o tome da sam bila glavna, ne samo u razredu, nego i u celoj školi! Thriller nije za mene samo zato (i zbog muzike) njegov najomiljeniji album, već i zbog toga što je Michael Jackson u to vreme još uvek izgledao simpatično. Sve posle toga što je uradio sa svojim licem je već bilo previše i postalo mi je neprijatno za gledanje. Na sve to one optužbe za pedofiliju su mi ubile svaku želju da ga uopšte vidim. Posle toga sam mogla samo da ga slušam.

Moj izbor, u čast sećanja na Michael Jacskona je, naravno, Billie Jean.

Na žalost, u celoj ovoj poplavi kiše, bolesti i smrti, verovatno je poprilično nezapaženo prošla smrt Fare Fosit (Farrah Fawcett). Mnogi čak i ne znaju ko je ona, ali kada se kaže da je ona originalni Čarlijev anđeo, i kada se kaže da je njen poster, na kome je u crvenom kupaćem kostimu, najprodavaniji poster svih vremena, onda cela priča već dobija na težini.

Bila je ikona sedamdesetih godina, moja prva ljubimica i idol, sa bujnom grivom prelepe kose (doduše plave - javiše volim crnu kosu) i savršenim osmehom. Toliko sam joj se divila, da je moj prvi dezodorans koji sam ikada kupila, bio baš iz njene kolekcije, koja je naravno imala i šampone (i naravno da sam i šampon imala). Zbog svog izgleda, kasnije je imala poteškoće da pokaže da ume i da glumi, ali ono po čemu ćemo je pamtiti je njen savršen izgled.

A ovaj poster verovatno nikada neće biti premašen po popularnosti.

Stvarno tužni dani...

Olja, Farrah, Michael, nadam se da ste pronašli svoj mir.