Pre nekih godinu dana moja ćerka je rekla jednu rečenicu koja me je teško pogodila, iako znam da je istinita: "Mama, mi smo u manjini, je l' da?" Ono što je ona izgovorila, a što je meni odavno jasno, samo što to ni ne izgovaram (osim kada sam ljuta,) a kamo li da intimno želim to da priznam, odnosila se na naš muzički ukus, naročito na deo oko turbo-folka, narodnjaka - kako se već to zove - za mene je sve to "Grand, Cece i Karleuše". I tada su mi sva ona mučna osećanja izbila na površinu: osećaj izolovanosti, smeškanje na svadbama i ostalim proslavama, kada bih radije ispila flašu prve priručne žestine ne bih li privremeno ogluvela i poštedela se mučenja, izbegavanje izlazaka na mesta na kojima se ne zna kakva je muzika (jer je velika verovatnoća da će biti i "onoga")...
Prosto sam se osetila kao jedan od poslednjih primeraka mamuta. MI SMO U MANJINI... Užas!!! Nekada se na žurkama nisu puštali narodnjaci, to se radilo na nekim drugim mestima, a sada je "normalno" da pola žurke puštaju narodnjake, a onaj kome se to ne sviđa nema drugog izbora, osim da mirno sedne i sačeka da atak na uši i dušu prođe. Jednom prilikom, kada smo u nekom društvu poveli razgovor o muzici, i kada sam rekla da ne podnosim narodnjake, neko me je zaprepašćeno zapitao: "Pa, kako možeš da se raduješ uz neku drugu muziku, osim uz narodnjake?!?!? Video bih te ja da se napiješ, samo bi to i slušala." MOLIM??? Pa to ne bih mogla da slušam ni na teškim drogama!
Ipak, pre nešto više od dve nedelje smo se veoma obradovali kada smo videli da na Sarajevskoj televiziji OBN imaju takmičenje rock grupa pod nazivom Rat bendova. Naravno da smo to sa zadovoljstvom počeli da pratimo. Svaka čast OBN-u i Sarajlijama, vi ste prava raja! Ali ono što me najviše obradovalo je bend iz Bačke Palanke, Santos Brothers Band, "grupa koja u proseku ima 14 godina". Zaista, članovi benda imaju 12, 14 i 16 godina i bila sam u potpunom šoku, prvo, zato što najmlađi od njih svira bubnjeve, a drugo, što su deca odlučila da sviraju Rock 'n' Roll. Ali ono što me najviše iznenadilo nisu samo njihove godine i muzički izbor, nego kako sviraju. Klinci razbijaju! Ovakav talenat, izražen ovako rano, nisam videla još od Jonny Lang-a (pošto nisam bogata kao Palma, pa nisam imala prilike da vidim čak ni snimak mladog Mocarta na delu, xaxaxa) i duboko sam impresionirana njihovim nastupima. Naravno, oni su moji favoriti, i nadam se da će da pobede. Isto tako, nadam se (kao i Sead Lipovača), da će njihov grad, a i ova država, prepoznati kakav nesvakidašnji talenat poseduju ovi momci (kako sviraju, zaslužili su da ih ne zovem klincima), i da će naći načina da ih podrže konkretnim delima, a ne samo rečima.
Mislim da sam dosta pisala, snimak je ovde, pa prosudite sami (jedino što će vam na ovom snimku zasmetati su glupače koje su pokušale da im upropaste nastup, ali bend se sjajno snašao, i potpuno profesionalno ponašao).
ROCK 'N' ROLL IS NOT DEAD!
Нема коментара:
Постави коментар