Srećan nam Dan mladosti!

Srećan nam Dan mladosti!

 

Danas je 25. maj, Dan mladosti. Onima koji su sada po godinama mladi ovaj dan ništa ne znači, isti je kao i svi drugi, a mi ostali pamtimo ovaj dan po štafetama, sletovima i najviše po fenomenalnim besplatnim koncertima koji su tokom osamdesteih bili održavani na gradskim trgovima. E TO je bila zabava! Hiljade klinaca uživaju u muzici i raduju se, a sve to bez ikakvih značajnih incidenata.

 

Danas je, takođe, i 29. godišnjica od jedinog Sleta na kome smo mi učestvovali kao škola, a koji je za nas bio veliko razočaranje, jer smo mesecima vredno vežbali, i na kraju, umesto da nas gleda Tito, a on umro! Totalni bedak! Što nije sačekao sledeću godinu, pa da umre, a ne baš nas da zezne? Mi smo mislili da neće biti Sleta, ali Slet je ipak održan,  što nam je bilo totalno bez veze - pa, kome mi to igramo? Čak su nam izmenili i naslov i reči pesmice uz koju smo igrali: zvala se "Zašto Tito voli decu", a promenili su je u  "Zašto deca vole Tita". Ni dan danas ne vidim logiku! Te godine je trebalo da dođe i Zdravko Čolić na Slet, ali na našu veliku žalost nismo ga videli. Možda čak nije ni došao. Sve u svemu, trebalo je da peva "Druže Tito, mi ti se kunemo". Sećam se i da je taj dan bilo neko silno blatište na stadionu, a uz već pomenutu numeru su nastupali pripadnici JNA, sa sve bajonetima i čizmama sa kojima su rovarili po onom blatu. Kada smo izašli da igramo posle njih, ne samo da smo ubrzo bili blatnjavi do kolena, već je i puno dece padalo, jer smo igrali po klizavom blatu. Bilo je plača na sve strane, jer su mnoga deca pogubila cipele u onom glibu, i svima nam je preseo taj Slet.

 

Na današnji dan, pre 26 godina, prestali smo da budemo pioniri i postali smo omladinci, uz svečanu ceremoniju proglašenja, na Kalemegdanu, ispred spomenika 4 (od 7) sekretara SKOJ-a, jer je naša škola nosila ime po jednom od njih. Sada se ni naša škola više ne zove tako. Današnji sedmaci neće pamtiti 7. razred ni po čemu posebnom...

 

Danas je stvar drugačija i Dana mladosti se setimo mi, koji smo ga iskusili. Čestitamo jedni drugima i sve se završi na tome. Ono po čemu se možda primeti da je danas poseban dan je grupa slovenačkih motorista, koja prokrstari gradom, pre nego što ode da položi vence na Titov grob. Onaj ko prođe ulicom ispred muzeja 25. maj i Kuće cveća, može da primeti gužvu na parkingu i kolone ljudi sa jugoslovenskim zastavama i ostalim obeležjima SFRJ, koje se kreću ka Kući cveća. Danas neće moći da primete ni to, jer je neko mudro odlučio da taj parking-prostor treba baš sada da bude rekonstruisan. Jutros sam prošla pored muzeja i ogorčeno zaključila da je ceo plato i dalje onesposobljen.  Kako je to glupo! Ali bar su imali malo obzira da radove započnu POSLE 4. maja... Mada, i dalje sam ogorčena: mislim da je ovo neko namerno uradio, a na taj način šteti i Beogradu, jer Kuća cveća je, verovali vi to, ili ne, jedna od najvećih turističkih atrakcija u našem gradu. Ovako blokirati parking ispred neke turističke atrakcije, kada je očekivana povećana poseta, u najmanju ruku je neodgovorno. Nadam se da će neko pokrenuti to pitanje...

 

Od ove godine, na današnji dan slavimo i jedan mali jubilej: moja najbolja drugarica je pre tačno godinu dana prestala da puši. Ostavila je cigarete bez ikakvih pomagala i ja joj se divim. Ja to ne mogu. I zato: 

C. ČESTITAM TI GODIŠNJICU! :O)